Od Papraće do Doboja grada
Spreča teče kao i nekada,
Tu se uvjek živilo veselo
momci cure išli su na prelo,
Mladi momci i curice fine
igrali su pjevali sve uz zvuke stare violine!
Ej nekad bilo spominje se sada
nikad više neće biti ko nekada,
Ostaće nam samo uspomene stare
u srcima urezane duboke su rane.

Rakija se pekla i ljuta se pila,
najbolja su veselja kod nas tada bila,
Veselo je bilo u dolini spreče,
igralo se i pjevalo skoro svako veče.
Kad se sjetim zaboli me duša,
ni rakije prave nema suva mi je guša.
Pa sad moram piti vinjak il rakiju lozu,
da ublažim u duši nervozu.

Al nesretne tada ratne dođu,
mislili smo przo će da prođu.
Ode narod iz doline spreče,
ne igra se i ne pjeva skoro svako veče.
Zatihnuše violine zvuci,
u šumi se čuju samo vuci.
Na livadi nema moba,nit ima kosaca,
ni curica kraj stada ovaca.